Papa Leon XIV. je 14. januara, u katehezi na općoj audijenciji, razmišljavao o koncilskoj konstituciji "Dei Verbum" ter razložio, da nas Bog "čini svojom dicom i potiče nas, da postanemo slični njemu u našoj, iako krhkoj, ljudskosti". Potaknuo je isto tako, da se skrbimo za prijateljstvo s Bogom slušajući njegovu Rič ter kroz liturgijsku, skupnu i osobnu molitvu. U životu svakoga kršćana ne smi faliti vrimena za meditaciju i razmišljanje.
 

Papa Leon XIV. je novi ciklus katehezov o Drugom vatikanskom koncilu nastavio s produbljivanjem dogmatske konstitucije Dei Verbum o božanskoj Objavi. Kako je rekao, "to je jedan od najlipših i najvažnijih dokumentov koncilske skupšćine" i, uvodeći u temu, navodio Jezuševe riči: "Prijatelji sam vas nazvao, ar sam vam naznanio sve, ča sam čuo od Oca svoga."
 

Odnos prijateljstva

To je temeljna točka kršćanske vjere, na ku nas Dei Verbum spominja, da Jezuš Kristuš korjenito preobražava odnos človika s Bogom; od sada će to biti odnos prijateljstva. Zato je jedini uvjet novoga saveza ljubav. Riči Gospodina Jezuša, ke smo spomenuli – 'Prijatelji sam vas nazvao' – preuzima upravo Konstitucija Dei Verbum, ka veli: "Ovom Objavom nevidljivi Bog, u svojoj velikoj ljubavi, govori s ljudi kot prijatelji i s njimi se druži, da bi ih pozvao i primio u zajedničtvo sa sobom".
 

Razgovor s Bogom

Bog Knjige Postanka se je jur družio s praroditelji, a kada se je – zbog griha – ta dijalog prekinuo, Stvoritelj nije prestao, iskati susret sa svojimi stvorenji i iznovoga s njimi sklapati savez. Božjoj Objavi pripada dijaloški karakter prijateljstva i, kot je to slučaj u iskustvu ljudskoga prijateljstva, ona ne podnosi šutnju, nego se hrani razminjanjem istinitih riči, ističe Sveti Otac.
 

Konstitucija Dei Verbum spominja nas i na ovo: Bog nam govori. Važno je, viditi razliku med riči i brbljanjem: poslidnje ostaje na površini i ne ostvaruje zajedničtvo med osobami, dokle u autentični odnosi rič ne služi samo izmjinjanju informacijov i visti, nego otkrivanju onoga, ča smo. Rič ima objaviteljsku dimenziju, ka stvara odnos s drugim. Tako, govoreći nam, Bog nam objavljuje samoga sebe kot Saveznika, ki nas poziva na prijateljstvo s njim.
 

Slušanje i molitva

Papa je zato pozvao na slušanje, da bi božanska Rič mogla prodrijeti u naše misli i naša srca; ujedno smo pozvani govoriti s Bogom, ne da bi mu javili ono, ča On jur zna, nego da bi sebe razotkrili samim sebi.

Odatle potriboća za molitvom, u koj smo pozvani živiti i gajiti prijateljstvo s Gospodinom. To se pred svim ostvaruje u liturgijskoj i skupnoj molitvi, kade ne odlučujemo mi, ča ćemo slušati iz Božje riči, nego nam On sam govori po Crikvi; a ostvaruje se i u osobnoj molitvi u nutrini srca i razuma. U danu i tajednu kršćanu ne smi faliti vrime posvećeno molitvi, meditaciji i premišljavanju. Samo kada govorimo s Bogom, moremo i govoriti o Njemu.
 

Odgovoriti na Božji poziv

Naše iskustvo govori nam, da prijateljstva moru završiti ili nekim naglim i upečatljivim činom prekidanja, ili redom svakodnevnih nemarov, ki razgradjuju odnos, dokle se potpuno ne izgubi. Ako nas Jezuš poziva, da budemo prijatelji, nastojmo ne ostaviti ta poziv prez odgovora. Prihvatimo ga, skrbimo se za ta odnos i otkrit ćemo, da je naš spas u prijateljstvu s Bogom, zaključio je Sveti Otac katehezu.

Slika: Pixabay