Čuda puti čujemo da su apoštoli, pogotovo bili jedno. Bili su „jedno srce i jedna duša“, „sve im je bilo zajedničko“ i „“bili su postojani u molitvi sa ženami“. Jezuš je morao pojti u stvarnost drugačiju od ove ku nazivamo „nebo“. Zapravo je htio prožeti sve kada sidje Duh Sveti. Med u nebo zastupljenja Jezuševoga i slanja Duha Svetoga, oni su čekali.
 

Čekanje je sveto vrime. Nismo na „ti“ s čekanjem. Treba li čekati red u pošti ili banki, držimo se za glavu. Kad čekamo goste, razdraženost raste. Kada čekamo da nam dojde plaća, nestrpljivi smo. Rijetke su situacije ke povezujemo s pozitivnim čekanjem. Meni je peršonski teško čekati da zgotovim jilo ko kuham kad sam gladna. Teško mi je čekati da vidim kako će se ča odviti ča do sada nisam doživila. Strah me je kada moram razgovarati s mojimi šefi. No, volim, na primjer, čekaonice, stanice i slično. Iz tog razloga volim i crkvu. U sakralnom prostoru ste privremeno, u njega se ne morete useliti iako bi morebit kanili. Prostori čekanja daju nam vrimena da se saberemo prije nego nastavimo dalje. Primjere moremo nizati kot bisere u kolajni.
 

Apoštole je isto tako ulovila mješavina straha, razdraženosti, iščekivanja i udivljenja po u nebo zastupljenju Jezuša. Vidili su kako voljeni Učitelj nestaje iz vida, ali ne zato ar ih želji napustiti nego zato ar ima plan ostati s njimi na način na ki još nisu iskusili. Budnost i virostovanje česte su slike kojima se u Svetom pismu opisuje pripravnost na reakciju Božjimi poticaji. A u medjuvremenu, u vrimenu čekanja ima ih puno. Imamo priliku usavršiti svoje strpljenje, raspoloživost srca za kajanje ar uvidjamo da neke naše osobine stoju na putu ljubavi prema Bogu i človiku.

Apoštoli su imali prilike u tišini svojih srca pričekati da se ča u njihovi životi preminji. Ne čekamo svi jednako. Ne željim zvučati subjektivno, ali morebit su žene, s obzirom na život u ciklusi navikle stalno ča iščekivati. Vjerujem da je ta bogomdana priroda pomogla i Mariji, kot i ženam ke su iščekivale, da izduraju čekati ča će se dogoditi dalje. Okolina tu našu osobinu zna i izrabljivati, no Bog more prik nje poslati poruku okolini da je za rast i razvoj potribno vrime. O iščekivanju i njegovoj duhovnoj simboliki bih mogla zapravo na široko ali ne sada i ovdje.
 

Apoštoli su morebit mislili da će opet dojti nigdo i peljati ih tako očito kot je to činio Jezuš. Ali sad su okolnosti zahtijevale veće povjerenje. Ljubav med Oca i Sina šalje novu osobu kojoj nije cilj da se nametne prvoj Crikvi nego da on spozna da je voljena. I tu ljubav dili kot dili jedan jezik.

Slika: Pixabay