Veseli dičji smih je ispunio Franjevačku crikvu u Željeznu: oko 400 školaric i školarov je došlo skupa sa svojimi učiteljicami i učitelji na tradicionalno Hrvatsko dičje shodišće u glavni grad Gradišća. Već na početku svečevanja vladalo je jako dobro raspoloženje, ar su dica skupa s dijecezanskim biškupom Egidijem Živkovićem oduševljeno svečevala prvu pobjedu Austrije na Svitskom prvenstvu.

Potom u centru pažnje je bio pravi cilj susreta. Biškup Egidije pozvao je mlade hodočasnice i hodočasnike da skupa svečuju posebnu obljetnicu: pred točno 800 ljet preminuo je Sveti Franjo Asiški. Prodika željezanskoga biškupa ni bila svakodnevna, veliko zajedništvo se ganulo na slikovito putovanje otkrivanja života i djelovanja ovoga sveca, ko je bilo predstavljeno kroz tri simbolov. Na poseban način su približili dici njegovu poruku i omogućili da je doživu i razumu.
 

Pogled ki minja život: Križ s velikimi oči

Kot prvi simbol je pokazao biškup dici veliki franjevački križ u svetišću crikve. Ispričao im je priču o susretu Svetog Franje Asiškog s križem iz sv. Damjana u crikvici polag Assisi, ka je bila u jako zločestom stanju. Iako je Franjo onda živio u blagostanju i u svojem vrimenu imao sve ča se mislio da je potribno, njegovo je srce ostalo neispunjeno. Susret s Kristušem dao je njegovomu životu novi smjer i novo značenje.
 

Biškup Živković pozvao je dicu da pažljivo pogledaju križ: „Ako dobro pogledate, vidit ćete da Jezuš ovde ima jako velike oči. On gleda u nas. To je najvažnija poruka: Jezuš nas vidi, poznaje nas i nikada nas ne kani izgubiti iz vida.” Ta pogled pun ljubavi diboko je dirnuo i Svetog Franju Asiškog ter ga je na to motivirao da preminji svoj život. Zahvaljujući tom susretu s Kristušem, Franjo je našao novi smisao života i ganuo se putem ki ga je dopeljao do svetosti.
 

Tajna plišane ovčice: batrenje, povjerenje i odgovornost

Za drugi simbol biškup je imao kod sebe mekanu plišanu ovčicu, ča je izazvalo oduševljenje med dicom ka su se veljek sprijateljila s njom. Potom da su skupa odjačili poznatu jačku o suncu (Sonnengesang), biškup Edgidije opomenuo je kako je Sveti Franjo Asiški jako rado ima živine i sva stvorenja. Govorio je o njegovoj dibokoj povezanosti s prirodom i o uvjerenju da su sva stvorenja dar Božji ki zaslužuje poštovanje, skrb i ljubav.
 

Istodobno je plišana ovčica prikazala iskustvo, ko mnoga dica poznaju iz svoje svakodnevice: ona nam da batrenje, daje ćut sigurnosti i čuva tajne. „Kada nas je strah, zagrlimo svoju plišanu igračku. Kada nam triba batrenje, ona je uz nas. A ponekad joj kažemo stvari, ke ne kanimo nikomu drugomu reći“, objasnio je biškup Živković. Na ta način je dici željezanski biškup približio važnost povjerenja, sigurnosti i ćut, da nismo sami. Kot plišana igračka daje batrenje, tako i Bog sprohadja ljude, u njihovi radosti i briga ter im daje snagu i oslonac u svakodnevnom životu.

Ganuvši se od te dici bliske slike, biškup je povezao poruku s važnim zadatkom za budućnost: Božje stvorenje je dragocjen dar, ki se triba čuvati i braniti. Svaki človik nosi odgovornost da pažljivo postupa sa Zemljom, da poštuje prirodu i da je čuva za buduće generacije.
 

Božje gradilišće: Priča stare cigle

Treći simbol je na prvi pogled djelovao čudno: stara, polamljena cigla. No ova cigla je dicu opomenula na jednu važnu poruku Svetog Franje Asiškog. Cigla nas je opomenula na trenutak kada je Franjo u staroj skoro razrušenoj crikvici San Damiano čuo Kristušev poziv: „Obnovi moju Crikvu.“
 

Na početku je Franjo ta poziv shvatio sasvim doslovno. S velikim žarom je počeo obnavljati zapuštenu crikvu, kamen po kamen. No hitro je spoznao da Kristuš ni mislio samo na zide i zgrade.
 

Biškup Živković približio je dici ovu misao na slikovit način: Crikva se ne sastoji samo od kamenja, nego predsvim od ljudi. Svaki pojedinac je živa cigla zajedničtva. Ako bi se iz zida zelo van nekoliko kamenov, najprlje bi nastale praznine; a ako bi ih s vrimenom falilo preveć, cijela bi gradjevina mogla početi pucati pa bi se mogla i srušiti. Na isti način je svaki človik važan za suživot u Crikvi i u društvu.
 

Poruka Svetog Franje Asiškog je zato i danas aktualna: nigdo ni beznačajna cigla. Svaki človik ima posebne talente i sposobnosti ke moru pridonesti izgradnji snažne zajednice i budućnosti vridnoga života.

Veseli završetak u Wolfgartenu

Po svetoj maši radost dice bila je velika. U vrtu biškupske gimnazije čekao ih je zasluženi objed ter brojna mjesta za igru i gibanje.

Uz čuda smiha, zajedničtva i vedre razigranosti, jedan sadržajan i doživljaji ispunjen dan došao je do svojega lipog konca.

Slike: Željezanska biskupija