Kot smo već pisali o dobrovoljnoj nogometnoj utakmici u Lovrencu, ka je bila organizirana na inicijativu farnika vlč. Zdravka Gašparića, ov put željimo s Vami podiliti radosnu vist: pomoć, ka se je skupila zahvaljujući velikodušnosti ljudi, došla je tamo kade je bila najpotribnija – do ljudi u Ukrajini, ki svaki dan živu s posljedicami rata.
 

17. augusta 2026. održana je dobrovoljna nogometna utakmica u Lovrencu. Na športskom igrališću našli su se svećeniki iz Austrije i Slovenije, ali pravi cilj ove utakmice nije bio rezultat na igrališću. Cilj je bio puno veći – pomoći ljudem u Ukrajini, posebno dici, starim i nemoćnim ljudem, ki zbog boja živu u teškoj situaciji.

Humanitarna akcija se je jako dobro ugodala. Puno ljudi se je skupaspravilo i svojim darom podržalo ovu inicijativu. Zahvaljujući njihovoj velikodušnosti, skupilo se je 5.476 eurov.
 

Organizatori su odlučili, da će se za jedan dio prikupljenih pinez kupiti terensko vozilo (Geländewagen). Predtim, da se je auto ganuo na dug put u novu domovinu, blagoslovio ga je željezanski biškup mons. dr. Egidije Živković u dvoru biškupije. U bojom pogodjenom području ovakovo vozilo ni luksuz, nego prava potribšćina. Mnogi ljudi zbog boja nimaju mogućnost da se odvezu do prodavaonice ili drugoga mjesta kade bi mogli nabaviti hranu i ono najpotribnije za svakidanji žitak.

Od ostalih pinez kupljena je hrana i druga pomoć za dicu i stare ljude. Tako je svaki dar, velik ili mali, dobio svoj smisao i pretvorio se u konkretnu pomoć.
 

1. septembra se je farnik Gašparić, zajedno sa svojimi pomoćniki, otpravio na daleki put prema Ukrajini. Put je bio dug, ali želja da pomoć čim prlje dojde do ljudi bila je jača od umora i poteškoć. Pomoć su predali općini kojoj pripada deset sel.

A onda su došli oni najlipši trenutki – susret s ljudi. Smih dice, zahvalnost ljudi i suze u očima onih ki su primili pomoć pokazali su koliko znači kad se človik u teškom trenutku ne ćuti sam.
 

Svi oni ki su pomogli u ovoj akciji dali su dva put. Prvi put dali su svoj dar, a drugi put dali su dio svojega srca. Njihova dobrota je prošla granice i došla do ljudi ki danas trpu od boja.

Viditi smih dice i suze zahvalnosti ljudi, ki znaju koliko im ova pomoć znači, je neprocijenjivo. U takovi trenutki človik najbolje spozna da dobrota ne pozna granice. Ona more putovati daleko, od sela do sela, od jednoga srca do drugoga.
 

Hvala i Bog plati svim ki su pomogli, ki su prepoznali važnost ove akcije i ki su bili velikodušni. Hvala svim ljudem ki su svojim darom omogućili da pomoć dojde do Ukrajine i do ljudi ki ju najviše tribaju.

Posebno hvala i farniku vlč. Zdravku Gašpariću, komu je stalo do ovih ljudi i ki se je, skupa sa svojimi pomoćniki, otpravio na daleki put da pomoć čim prlje dojde tamo kade je najpotibnija.
 

Neka ova akcija bude primjer i poticaj svim nam da ne zatvaramo oči pred tudjom nevoljom. I onda, kada se čini da je naša pomoć mala, u rukami onoga ki trpi more postati velika stvar. Kad se srca združe, granice nestaju. Dobrota putuje daleko – i dojde uprav tamo kade je najpotribnija.

Slike: vlč. Zdravko Gašparić i Željezanska biškupija