Svi sveti je svetak, ki govori za prijateljstvo. Mnogi od nas kod njega zapazu sviće, kitice i odlazak na cimitor, morebit pojdu na neku svetu mašu. No, zapravo ne ide se ovde za sviće i kitice, već za spominanje na prijatelje. One nebeske, one ki su s nami jednoč zemljom hodili i one neke, čijih imena se znamo spomenuti ili nam izmiču iz vida. Svi sveti spominjaju nas da smo mi, ovde putujuća Crikva. „Crikva je stan, ki leti u nebo“, imam rado u ufanju pomisliti.
 

Postoji i druga strana ove medalje, a to je trpeća Crikva. Nje se posebno spomenemo na Mrtvih god, kada se spominjamo svih onih čija trpljenja u purgatoriju tribaju naše molitve. Purgatorij je, kot i sama rič kaže, stanje u kom se duša pročišćava od neurednih težnji i navezanosti na vremenita dobra i stvorenja. U načelu se ide za onoga, ki je preminuo u prijateljstvu s Bogom i u stanju milosti, ali mu je potribno još vrimena da bi došao do stanja „blaženoga gledanja“ Boga, kako bi to rekao sv. Tomaš Akvinski. To „sridnje stanje“, ako ga tako moremo nazvati, je stanje u kom dojde do izražaja naša bratska ljubav i prijateljstvo, ne samo prema ljudem ke poznamo ili ki su bili dio naše zemaljske obitelji, već i prema onim, ke tjelesno nismo nikada susreli.
 

Nedavno proglašen blaženim, nadbiškup Fulton Sheen jednoč je rekao: „Kada budemo ulazili u nebo vidit ćemo mnoštvo duš kako nam dojdu ususret da bi nam zahvalile. Pitat ćemo ih gdo su, a one će nam odgovoriti da su duše u purgatoriju za ke smo mi molili.“ Biti kršćan čini nas otvorenim nebrojenom mnoštvu duša ke su nam u Kristušu srodne / slične. Uzajamnost ka se putem molitve stvara, postaje izvorom neočekivanih blagoslovov već ovde sada na zemlji, ar dobro stvara dobro. A kad smo već kod dobra, ne more se ne spomenuti krajnje dobro ke je Bog za nas pripravio: proslavljena Crikva. Zajednica svetih, andjela i spašenih duš u vječnoj slavi s Bogom izvor je ufanja ko nadilazi vrime i mjesto. Zato svetak Svih svetih ide pred Mrtvih god i ni prilika isključivo za posjet cimitorom i molitvu za pokojne, premda more biti, već prilika za sudjelovanje u euharistiji. To je najvažniji dogadjaj toga dana. Razlog je prilično očit- susret s Gospodinom u prilika kruha i vina, ter jedni s drugimi zrcalna je prilika te nebeske slave ka nas očekuje. Svi sveti svetak je kada imamo mogućnost napraviti reviziju svojega odnosa prema ljudem ke na svečevanju euharistije susrećemo: smo li preveć distancirani prema svojim faram ili previše involvirani u besmislene razgovore kot je na primjer ogovaranje? Gledamo li bez poštovanja na nekoga gdo se nedavno uključio u zajednicu?

Očekujemo li preveć od vjernikov? Smo li jasno dali do znanja ča željimo od drugih, bili to ljudi iz fare ili sam farnik? Sve te odnose jednoč ćemo, slikovito rečeno otprimiti sa sobom na on svit, čuvane u naši srci. Zbog toga su jasnoća i oprost od velike važnosti. Postoji li gdo u našem životu komu nismo svidočili vjeru na ispravan način? Moremo li još ča dobro učiniti ili Boga prositi da nam pokaže put u odnosi, s ove ili one strane? U tome je bit prijateljstva: željeti dobro drugoga. Sveci su to za vrime zemaljskoga života otkrivali. I oni su jednoč bili grišniki kot i mi, ali su se usudili, kako bi to rekao pisac Oscar Wilde, „pogledati prema zvijezdam“. I bilo im je dano da nebo gleda u njih. Naklonost i prijateljstvo svecov ni nestalo nje smrću ar ljubav ne more nestati smrću, uprav zato ar ju nadilazi. Ona je i dalje ovde, strpljiva, i čeka da se poveže s nami u nje liku i djelu. Sveci nisu samo bajkovita inspiracija, premda to moru biti, oni su nebeski prijatelji ki se zalažu za nas kot se mi zalažemo za duše u purgatoriju. Oni želju da mi prispijemo u nebesku slavu kot mi to željimo za duše u purgatoriju.
 

Završit ću ovo razmišljanje slikom sviće. U svoji domi i na cimitori nažgat ćemo sviće. Čudaputi to činimo kot je sa svakim običajem, bez razmišljanja. Svića u sebi krije simboliku ku najdemo i za trpeću i za proslavljenu crikvu: Božje svitlo ljubavi ko provaljuje kroz našu škurinu i čisti sve ča mu stoji na putu do nas. Željite si savjet za Mrtvih god? Prošećite se na cimitoru kada se zaškuruje, kada je onde nažgano tisuće svić. Svaka predstavlja jednu dušu ka ili moli za vas ili prosi da vi molite za nju. Kako god bilo, s obraćanjem Gospodinu ne morete pogrišiti- On je to svitlo nažgao u vašem srcu.

Slika: -gk-