23.
nedilja kroz ljeto/liturgijsko ljeto A - 06.09.2026
Hauptmenü:
|
1. Štenje Knjige Otajnog očitovanja
Ot 7, 2- 4. 9- 14
|
1. Štenje Knjige Otajnoga očitovanja
2 Ja, Ivan, vidio sam drugoga andjela od sunčenoga istoka
|
|
2. Štenje Prvoga pisma svetoga Ivana
1 Iv 3, 1- 3
|
2. Štenje Prvoga pisma svetoga Ivana
Predragi! |
Štenje svetoga Evandjelje po Mati
1 U onom vrimenu vidi Jezuš množinu ljudstva, zlize na
brig, i kad je sjeo, pristupili su k njemu učeniki njegovi.
2 I otvorivši usta svoja učio je je govoreći:
3 “Blaženi su ubogi u duhu, ar je njihovo kraljevstvo nebesko.
4 Blaženi su krotki, ar hte oni zemlju posjesti.
5 Blaženi su žalosni, ar hte se obatriti.
6 Blaženi su, ki gladuju i žajaju za pravicom, ar hte se zasititi.
7 Blaženi su milosrdni, ar hte milosrdnost zadobiti.
8 Blaženi su čistoga srca, ar hte oni Boga viditi.
9 Blaženi su miroljubivi, ar hte se sini Božji zvati.
10 Blaženi su, ki zbog pravice progonstvo trpu, ar je njihovo
kraljevstvo nebesko.
11 Blaženi ste, kad vas proklinjaju i proganjaju i lažući govoru
na vas sve zlo zbog mene:
12 Veselite se i radujte se, ar je plaća vaša obiljna na nebesi.“
|
Pripjevni Psalam
Ps 24 (23), 1- 2. 3- 4ab. 5- 6
|
Takov je narod, ki išće lice tvoje, Gospodine.
1 Gospodinova je zemlja i sve ča ju ispunjuje, * široki svit i ki u njem stanuju. 2 Na vode ga je izgradio * i na rijeke počvrstio.
3 Gdo će na Gospodinovu goru pristupit, * gdo će stati na svetom mjestu njegovom? 4 On čije ruke su čiste i srce nedužno,/ ki na zlo svoju dušu ne skrene * i ne polaže prisege krive.
5 Ov od Gospodina blágoslov prima * i opravdanje od Boga, Spasitelja svoga. 6 Takov je narod, ki njega išće, * ki išće Boga Jakovljévoga lice. |
Neka mala divičica vuče za sobom veliku, črljenu torbu i biži kroz neki park. Kot izgleda je vrlo srdita, a to kaže i na vanjski način, naime da svim ljudem ke vidi viče: „Je to tako?“ Po sebi razumljivo, da se ljudi počnu ogledivati. Prvo ju samo gledaju od daleka, ali onde se skupa sastanu i pitaju divičicu, ča se je stalo?
Kad mala počne povidati, da je Elvis umro, onda nastane sućut, čudenje, ali i rasveseljenje. No da, Elvis je umro. Ali se izvidi, da se nij razljutila zbog smrti Elvisa „King of Rock´n Roll“, nego zbog Elvisa kanarice – nje ptica, ka se isto zove Elvis, ili bolje rečeno tako zvala.
A sada je u nje črljenoj torbi. Ljudi okolo nje nisu već šetači, nego su nenadijano postali pratniki nje žalovanja, bez da su to svisno kanili. Zano se i čudu. Po prvi put doživu, da žalujući moru biti i srditi.
„Je to tako?“ viče divičica. A svi drugi moru pitanje nadopuniti: Je to tako, da neki jednostavno umre? Je to tako, da človik sam ostane?
Je to tako, da svi drugi dalje živu, kot da se ništ ni stalo? A ljudi okolo nje se ne seguraju ništa pitati, ar na nijedno pitanje divičice ne bi znali odgovora dati. Samo upamet su zeli, da s divičicom ča ni va uredbi.
Tako po nekom času ljudi okolo nje, prem nimaju odgovora na nje pitanje, da li je to tako, ali znadu ča se dostoji. Skrbu se za pravo zbogomdavanje. Preskrbi se škrinja, kitice, sviće, neki se pripravljaju još i za kadenje. U miru i srčenim zbogomdavanjem najde se zadnji počivak. A prvič, ne ostavu divičicu na sami. Organizira se jilo i pilo, kakao i pecivo za karmine. Sada se more divičica još jednoč izplaknuti i povidati. Batru malu i primu ju u naručaj. A na koncu si još predstavu, kako Elvis i Elvis skupa jaču – i se opet moru smijati (prisp. Peter Schössow, Gehört das so??! Die Geschichte von Elvis, Hanser Verlag)
U ovoj peldi se na izvrsni način kaže, kako se žalovanjem i žalosnimi zahadja. Pelda ima viziju, da po žalovanju i srdi opet dolazi vedro nebo puno radosti i sućuti.
I u knjigi Danijela proroka poznamo takovu viziju (Dan 12,1-3), kroz ku si znamo predstaviti, da pomore maloj divičici.
Na pitanje „Je to tako?“, skoro jasni odgovor slijedi: Da, tako je. Ar ki zgubi ljubljenoga človika je tužan. A žalujući su mnogoputa sami presenećeni, kako velika zna tuga biti, kako dugo traje vrime, kade nam ništ i ničesar ne napravi veselja.
Kad danas projdete na groblje, more bit, da vas tuga još jednoč pogodi.
Riči, ke bi bili rado rekli ili čuli, riči oprošćenja ili poštovanja – sve to već nij moguće. A to boli.
Ali tako je – tako je žalovanje.
Prorok Danijel s tim još nij gotov. „Je to tako?“ Da, žalovanju sliši i ufanje.
Ufanje, da ćedu se svi spasiti ki su zapisani u knjigi.
Žitak ne prestane u grobu. Kako našim pokojnim iskažemo čast i preštimanje, tako govorimo o tom ča nam ufanja daje.
Tim kažemo, da sam Bog ima budućnost za nas!
Je to tako? – Da, tako je!
Uvodna molitva
Bogu, ki je slavan i velik u sveci, upravimo svoje molitve.
Prošnje
Gospodine, usliši nas.
Završna molitva
Gospodine, Bože sveti, primi naše molitve i po zagovoru Jezuša Kristuša, blažene Divice Marije i Svih Svetih budi uz nas i jačaj nas u istini i ljubavi: ki živiš i kraljuješ na sve vijeke vijekov.
Amen.
