Današnje evandjelje govori o molitvi. U prvom štenju Sirah kaže da je prava molitva u poniznosti, „Molitva siromaha preudira oblake, nima mira, dok ne dojde do cilja.“ Sveti Ivan Viannay reče: „Poniznost je lanac na kom se nižu ostale kriposti kot zrna na očenaši. I po tom lancu poniznosti moremo se najlaglje popeti va nebo. Ali i obrnuto.

Farizej i carinar su dvi peršone ke govoru o dva stava pred Bogom. Farizej se uzda u svoje izvanjsko djelovanje i u samoga sebe. On se došao hvaliti pred Bogom: „Hvalim ti, Bože, da nisam kot su drugi ljudi: razbojniki, nepravičnjaki, oskrunitelji hištva ili kot je ov carinar!“ Farizej kot da kani Bogu narediti da ga Bog mora slušati. On je pismen i bogat, ali je i ohol i nima poniznosti pred Bogom. Jezuš za njega kaže „da on nije otišao opravičen u stan svoj.“  Carinar je znao da je grišnik i bio je svistan svojih grihov i vjerom je molio za oprošćenje. Znao je da pred Bogom nima pravičnih. Ne usudjuje se ni oči podignuti gori. Moli za Božju milosrdost. Govori istinu pred Bogom i to u poniznosti. On, kaže Jezuš, prošao je opravičen u svoj stan za razliku od farizeja. Carinarova molitva je uslišena. Svistan je da jedino Bog opravdava. Zato se i tukao po prsi govoreći: „Bože, budi milostivan meni grišniku!“ On pakazuje svoju vjeru u Boga i iskreno pokajanje.
 

Michelangelo Buonaroti (+1564.), bio je genije u umjetnosti, kad je zgotovio Sikstinsku kapelu u Vatikanu kot potpis je stavio dva grčka slova „ Alfa i Omega“. To je značilo da je to dar Božji, a ne človikovo djelo. To je umjetnik ki je molio svaki dan očenaše a ti očenaši se moru i danas viditi u Firenzi, kako su očenaši istrošeni od čuda molenja. Smatrao je sebe Božjim ditetom i sve ča ima od Boga prima. Kod njega nima mjesta ljudskoj oholosti kot kod farizeja.
 

Dite Božje se potpuno prepušta Bogu. Malo, uprav rodjeno dite je potpuno ovisno o pomoći svojih roditeljev. Kada ga majka podigne k svojemu licu i srcu, ono se ćuti sigurnim, srićnim i u obrambi svoje majke. Roditelji mu daju sigurnost i sriću. Slično bi tribalo biti sa človikom ki potpuno vjeruje Bogu i potpuno se izručuje u Božje ruke. Ufam se da smo takovi i mi. Potribna nam je cjelovita i potpuna vjera u svemogućega Boga. Iz takove vjere će dojti i ponizna i pobožna molitva. Pred Bogom se nimamo čim hvaliti, nego od Boga moremo dobiti i imamo samo čuda toga u poniznosti i zato svenek budimo otprta srca i duše za Boga. Amen.